7 грешака због којих не бисте требали жалити

2023 Аутор: Jessica James | [email protected]. Последња измена: 2023-11-26 15:53

Креативна директорка БеаутиХацк Ксениа Вагнер (@ксениавагнер) говори о томе шта је и када учинила „погрешно“и зашто су је ове „грешке“учиниле још срећнијом.

1) У школи нисам тежио да учим само са А. Јабуке су ме бољеле од нагуравања, био сам органски неспособан да преврнем котангенс (још увек треба језа!). Тестове из геометрије написао сам искључиво на остругама, због чега сам више пута избачен из разреда. Физика се, попут хромог просјака, преврнула са четири на три. Хемичар је сатима проводио за таблом, чезнутљиво гледајући у моје очи, не замагљене кајањем.

Али мој главни пакао била је алгебра - самоуверено сам ходао по њој од улога до двојке. Али моје есеје је читав разред читао директор школе, а код куће сам писао поезију, читао сатима и глумио монологе пред огледалом.

Не трудећи се да ухватим све и свуда, могао сам прилично рано да откријем своје природне способности, одаберем праву професију и сам у њој постигнем успех.

2) На Факултету новинарства могао бих да научим много више о Игоровом пуку, Нибелунгима, скандинавском епу и Ничеанству. Много предавања се шетало, пушило и појело током нежурних разговора о љубави у „кафетерији“.

Од прве до треће године дружио сам се очајно и страствено. И након што сам појела журке, са 19 година свесно сам кренула на посао, а до 24. постала је главна уредница великог сјајног часописа.

Авај, многи моји познаници, као студенти, држали су се „под контролом“, једва завршивши институт, кренули у такву џунглу, одакле повратка нема.

3) Први пут сам постао шеф са 21 годину. Имао сам мозак одрасле жене и емоционални апарат детета. Било ми је ужасно тешко да комуницирам са подређенима, борио сам се за ауторитет, патио од младалачког перфекционизма и нисам излазио из сукоба. Све што сам научио у годинама које су уследиле плаћено је у сузама - и мојим и мојим сарадницима.

Али не жалим што сам прошао ову школу - јер је немогуће изградити однос из књиге. Шефови који цитирају уџбенике из менаџмента „тачно“у очима су најпосреднији и најненадахнутији.

Да бисте заиста научили да разумете људе, они - и ви сами - морате да упознате са најразличитијих страна. Живети и у редовним и у нестандардним ситуацијама, и да - радити нешто у њима је погрешно, правити грешке и гутати своју грешку попут горке пилуле, јер је то једини начин да СЕ ЗАПАМТИТЕ шта функционише, а шта не.

4) Истовремено са бурним почетком мог главног менаџмента родила сам свог најстаријег сина. Околни људи су пљескали очима: „Полудео сам! Шта је са вашом каријером? Шта да кажем? Свака има свој кардиограм среће. Неком пулс поскочи на забави, а некоме на пустој плажи. За мене је сјајни живот попут шампањца, а деца као вода. Прво је укусно, друго је живот.

5) Када је мој најстарији син имао 6 месеци, вратио сам се у канцеларију на пуно радно време. Од јутра до вечери, бака је била с њим и недостајало ми је много - тачније, недостајала ми је његова инфантилна слатка топлина (причала сам о томе како сам узела у себе несавршену мајку, рекла сам овде).

Испоставило се да је мени лично било тешко да комбинујем материнство (онако како ја то видим) и главно управљање, а ово искуство ме је коштало пуно здравља - али, као и сви тешки периоди у животу, научио ме је пуно. И што је најважније, помогло ми је да постанем мама не само „инстинктивна“, већ и свесна.

Захваљујући томе, данас нас обоје радује веза са сином - и ово ми је најважније.

6) Када су ми дијагностиковали „соматоформну депресију“и прописали антидепресиве, неки моји познаници са научним изгледом познаваоца испричали су како су се сами носили са „сличним„ проблемима “. Осмехнула сам се љубазно - и себи саосећајно. Ово је једини начин да се виде коментари људи који: А) не разумеју разлику између стреса и стварног хормонског поремећаја; Б) у принципу сматрају да је могуће „компетентно“коментарисати тему у којој нису компетентни. Драго ми је што сам таблете попио на време, слушајући професионалног лекара (о овоме сам детаљније причао овде), а не оне представнике друштва који и даље верују да је срамота имати бол у срцу, а депресија је нешто попут бубуљице коју једноставно можете истиснути.

7) На путу да изгубим килограме, провео сам месеце обележавајући време и не једном пао у локву. Пробао сам глупе дијете, бацио циклус, изгладнео од хипотензије. Да сам могао да вратим време уназад, поштедео бих тело - али у исто време не замерам себи ове грешке. (Овде можете прочитати 20 фраза које ће вам помоћи да смршате).

Опраштам себи све погрешне кораке и прихватам их као део свог искуства. На крају, довели су ме до главне ствари: тело мора бити ЗДРАВО - тада ће бити лепо.

А да би тело било здраво, ум мора бити здрав. Њему је као сложеној вишеспратној структури потребан прави цемент - искрена самољубље, захвалност животу и вера у најбоље. Тада ће све што радите - мршављење и не само - бити добро за вас, чак иако се у почетку чини као грешка.