Тата може: Сергеи Урбан о синовима Маку и Алеку

2023 Аутор: Jessica James | [email protected]. Последња измена: 2023-08-25 04:23

Творац "лабораторије @тхедадлаб" Сергеј Урбан говорио је о двојезичности, особеностима вртића у Лондону и одакле црпи инспирацију за своје експерименте, које на Инстаграму прати 557 хиљада пратилаца.

Како је све почело

Имам економско образовање. Пре десет година, супруга и ја донели смо одлуку да се преселимо у Лондон. Тада ми није било ни на крај памети да отворим налог и тамо поставим видео записе о томе како да угостим децу - радио сам у специјалности „међународна трговина“.

Савладавши ново место, моја супруга се заинтересовала за израду веб страница. Одлучио сам да јој се придружим: напустио сам посао и студирао програмирање. Када се родио најстарији син Алекс (5 година), већ смо имали неколико радних пројеката и могао сам себи да приуштим да детету посветим онолико времена колико сам желео.

Једном је моја супруга рекла: „Сада Инстаграм цвета и такође морамо тамо да отворимо свој налог“. А пошто смо тек учили како да будемо родитељи, одлучио сам да се усредсредим на ово и направим налог о образовним играчкама.

Знате, у Енглеској је један проблем: уђете у продавницу са огромним бројем аутомобила, робота, зечева - све је лепо, али нема користи. Тако се родила тема - почео сам да правим колекције „развојних пројеката“.

Мој син је одрастао, две године касније рођена је друга, почели смо да експериментишемо и дошли до закључка да сам рачун преименовао у „ТхеДадЛаб“- „Татина лабораторија“.

О родитељској фантазији

Често ме питају: „Како имате довољно маште за све ово?“У ствари, нису све идеје моје на страници. Пуно читам, гледам друге странице и Инстаграм налоге - одатле узимам неке ствари или се једноставно инспиршем.

Када требате да дете заокупите нечим, фантазија одлично делује: осврнете се око себе и покушате да прилагодите било који предмет за игру. Трудим се да свака импровизована лекција буде корисна: развија моторичке способности, логику, размишљање.

О раном развоју

У Енглеској нико не брине о раном развоју - деца само имају детињство. Ако је ово неко збуњено, будите сигурни: та особа има руске корене.

Немам позадину у облику научних радова на тему развоја детета или академског педагошког образовања - ја сам само тата који се корисно и забавно забавља са својом децом, уживајући у томе. Чини се да неко није завршио игру у детињству, приметно, зар не? Све што је занимљиво мојој деци, мени је занимљиво.

Мој став према раном развоју је двосмислен - има своје предности и недостатке. Сматрам да је фанатизам најразорнији у било ком послу - морате одржавати равнотежу.

Годину дана смо Алексу поклонили дечји рачунар - притиснете тастер уређаја, а „лаптоп“именује слово. После 6 месеци знао је абецеду. Алекса је процес толико занео да су нас писма пратила свуда: показивао их је у часописима, на натписима, етикетама. Резултат: са две године син је почео да чита.

Неко ће рећи да је ово прерано, али ја га нисам ни на шта присиљавао - само смо му мало помогли, одговарајући на питања.

Посматрајте са својом децом, обратите пажњу на оно што их занима и покушајте да кроз игру пренесете нове информације!

Интуитивно родитељство

Мој директни је посут питањима „за које године је ово развојни развој“, „шта даје беби?“, „Можете ли то дати од друге године?“Момци, не знам. Нисам учитељ, нисам васпитач, нисам професор - само предлажем идеје за заједничко дружење. Могу бити одговоран само за оно што је релевантно и занимљиво за моје дете.

У неком тренутку сам такође прошао фазу „и у ком узрасту је то могуће?“, А онда сам одлучио да све треба покушати. Ако вам током лекција треба нека врста алата, прво је понудите својој беби - можда док је за њега превише компликована и треба да сачекате.

До друге године моји синови су заиста волели експерименте са променом боје - две капи боје у бочици воде и деца су била одушевљена. После годину дана почели су да схватају да ово није магија, већ реакција. У наставку. Пробајте! Не данас - сутра ће дете схватити суштину и учинити оно што пре месец дана није могло.

Мој приступ: Интуитивно родитељство - понашам се хир. Задатак је да синовима пренесу информације како би их разумели и могли применити у пракси. Понекад направимо неко ново искуство, а Мак виче: "Знам, сада ће се вода смрзнути и повећати величину!" И тако се дешава. Не, ми не проучавамо молекуларне композиције, већ учимо да повлачимо аналогију.

О двојезичности

Моја супруга и ја смо рођени и одрасли у Летонији, потом се преселили у Русију, пре 10 година смо завршили у Лондону. Као и у свакој породици која се преселила у другу земљу, и ми имамо други језик и своја језичка правила за комуникацију са децом: код куће само руски, у граду - енглески. Изузетак су цртани филмови, песме. Понекад их гледамо и слушамо на страном језику. Систем ради!

Алекс је уроњен у енглеско окружење око 2,5 године и већ добро говори енглески. Он је пуноправни двојезични! Мак (3 године) учи основе страног језика око 3 месеца, али је добар у томе.

Уверен сам да пре слања детета у школу, где га „покрива“енглески језик, треба да савладате руски језик. Ако се то не уради, други језик ће заменити први.

О енглеским вртићима

Нажалост, не знам како су вртићи организовани у Русији. У Лондону смо најстарији син и ја променили двоје, пре него што смо пронашли „нашег“. Прво смо ушли у један где непрестано трче за дететом и оно не треба да се напреже да би добило оно што жели - „они ће сами доћи и дати све сами“Затим смо отишли на место где нема ничега осим игара. Сада идемо у Монтессори врт - дуго сам се упознао са овим системом и у потпуности делим његове принципе.

О неуспелим експериментима

Увек објавим са успешним експериментима, али има и неуспеха. Постоји експеримент који смо већ покушали 3 пута - покушавамо да узгајамо биљку. Испоставило се да ово није тако лако као мешање соде бикарбоне и сирћета - потребно је стрпљење, одговорност, свест. Алекс је већ поново снимио први део - слетео неколико пута, али други још нису стигли.

Постоје неки експерименти које деца нису у стању да понове без моје помоћи. Једна од најпопуларнијих је употреба неколико чаша воде различитих боја и додавање различитих количина шећера у њих. Од њих можете направити дугин ступац пажљиво сипајући течност из сваке чаше у једну посуду. Идеја је одлична, али моји синови засад праве само смеђу кашу. Стога не испољавам такво искуство.

Учим децу да достојанствено прихватају неуспехе - они се дешавају свима. Ако нешто дуго не успе, ставим у фиоку и сачекам прави тренутак.

Овде, на пример, Алекс није нимало атлетски настројен, а Мак је управо супротан. Ставио сам млађег на равнотежни бицикл и он је одмах кренуо, старијег је требало научити. Ми не форсирамо. Одбијање или наставак образовања је синовљева одлука, а не наша.

На принципима васпитања деце

Имам једно правило: ако сам једном нешто дозволио, онда је то могуће! Сваки родитељ мора сам да одлучи шта је важно, а шта не.

У Енглеској постоји проблем са нормалном храном. Трудимо се да спречимо нашу децу да виде чипс, крекере, слаткише, полупроизводе - то код куће немамо. Немамо ни телевизор - верујем да то негативно утиче на развој синова.

Када је Алекс био мали, дали су му иПад - након неколико едукативних игара брзо је схватио шта је сортирање. Изгледа да је цоол, али након неког времена син је постао агресиван и зависник - играчка је морала да се дода на листу „забрањених“.

Сада мој син користи иПад, али у дози - након 15 минута екран се аутоматски закључава.

О продавницама играчака и правилима за њихов избор

Раније сам куповао играчке, сада их произвођачи сами шаљу - на мом налогу постоји одељак у којем тестирам „разивашке“. Када бирам, увек обратим пажњу на развојни тренутак: има ли од тога неке користи или не. У Енглеској постоји проблем са овим критеријумом, већ сам рекао.

Обратите пажњу на совјетске играчке - многе од њих су незаслужено заборављене. На пример, Никитинови квадрати су једноставно прелепи. Једном сам их довео из Кијева - играчка је изазвала одушевљење мојих пријатеља Енглеза: сви су желели истог!

Покушавам да пронађем нешто јединствено. Сви знају Рубикову коцку, али деци је то претешко - мој син то неће решити, а нећу ни ја. Знам људе који после мојих постова купују играчке из критика у вртићима - лепо је.

О томе шта ће бити даље

Сада су моја деца предшколци - занима их шта радимо. Не могу да предвидим и планирам шта ће се даље дешавати. Уверен сам да у сваком добу можете пронаћи експеримент који ће одушевити. И док моји синови живе са мном, ја ћу тражити такве експерименте. Моја „лабораторија“мора расти са децом!

Интервју и текст: Наталиа Капитса