Јулиа Гиппенреитер: „Не можете побећи од рачунара, али он нема емоција, али их изазива код детета. А то можете и ви “

2023 Аутор: Jessica James | [email protected]. Последња измена: 2023-08-25 04:23

Данас деца проводе више времена за рачунаром него у комуникацији са вршњацима и, одлазећи у виртуелну стварност, лишени су веома важних тренутака у животу. Изванредна совјетска и руска психологиња Јулија Борисовна Гипенреитер говори о томе како решити глобални проблем родитеља у књизи „О васпитању детета: разговори и одговори на питања“.

Јулиа Гиппенреитер

психолог, специјалиста експерименталне психологије, системске породичне психотерапије, неуро-лингвистичког програмирања. Аутор књига

Почетак живота у виртуелном простору опасност је са којом се суочава цело човечанство. Деца се понекад утону у то више него у стварни живот. И тамо, у виртуелном свету, препреке савладавају не ногама и рукама, већ помоћу фигура које трче на екрану, у комуникацији не са живим људима, већ са онима који се крију под „надимцима“.

Опасно је, али мислим да родитељи проналазе начин да то избегну: ограничавајући своја ВР искуства. Морате ограничити дете тако да не поједе неке бомбоне по цео дан или да нестане десет сати на улици играјући фудбал. Овде се ради о начину и дисциплини.

Ако постоји такав проблем, онда морате предузети мере, али не и драстичне мере.

Ограничити није само забранити, већ и заменити нечим. Одржавајте његово пријатељство са другим момцима, забавите га нечим занимљивим.

Нећете никамо поћи са таблета и рачунара: ово је средина у којој деца одрастају. Какав утицај има имати таблет или шта дете има са њим? Вероватно треба да видимо шта он ради са њим и да се укључимо у овај процес. Најбољи начин да помогнете детету да се развије је ако радите нешто с њим. Узимаћете више, а затим му постепено делегирајте оно што он сам може учинити. Као резултат, дете ће почети све да ради самостално. Све се развија према овом закону: способности, вештине, укуси …

Сад се испоставља да неки родитељи и баке и деке не познају модерну технологију. Рачунарска игра се такмичи са културном резервом и вештинама родитеља, а родитељ губи. Па, не губите! Развити. Није рачунар крив. Рачунар нема емоције - изазива емоције код детета. Али и ви код детета можете да побудите емоције. Уроните га у добру класичну музику, позориште, сликарство.

Овде, међутим, можете претерати. Моја ћерка је, када јој се родило дете и имао је месец дана, узела уметнички албум и отворила га испред бебиног лица. "Шта радиш?" - Ја питам. - "Развијам његов укус." А у овом добу се бебине очи још увек не конвергирају, односно осе два ока још не конвергирају.

Истина, вероватно може да чује музику, његов слух већ ради. Композитор Сергеј Прокофјев у својој аутобиографији пише да је буквално „рођен у музици“, јер када га је мајка чекала, пуно је свирала на клавиру. А када се родио и легао у колевку, моја мајка је свирала на инструменту у суседној соби.

Када дете може да се пусти у „царство модерне технологије“?

Ја сам лекар, видим децу од 2-3 године која не знају да говоре, али истовремено су у добрим односима са таблетом. Када дете може да се пусти у „царство справа“? Наравно, не може се без савремене технологије за будући живот. Али зар не би било рано?

Многе важне менталне функције развијају се у раном добу. Језик, говор, разговор морају се развити врло рано, а за то је неопходно започети разговор са дететом пре годину дана. У једној породици сам видео ову слику. Дете има 2,5 године, потпуно је неконтролисано, цвили ако му нешто не дају. Онда га гурну у тоалет, он тамо лупа по вратима … Али родитељи све то раде у тишини, а он о себи обавештава или нечујно или кроз вриштање и викање.

Питам их: „Зашто му не објасните, не разговарате?“Они одговарају: „Зашто разговарати с њим, он не говори, па неће ништа разумети“. Деца почињу да разумеју језик до годину дана. Ако неко одгаја децу зна да са 9 до 10 месеци гестама одговарају на питања попут: „Где су очи?“, „Где је нос?“. итд.

Ово је пасивна залиха. А онда са 1,5 године деца - девојчице раније, дечаци касније - почињу да говоре сама. Али то не значи да је време за давање таблета. Ово је начин да се ослободите узнемиравања детета. Дете нешто жели, треба га нечим заокупити. Најлакше је играти се играчком.

Звекет звечком - брзо јој досади. А рачунар има огромне могућности. У то су ухваћена и деца и родитељи. Морате бити врло, врло пажљиви у свим фазама његовог одрастања. Дубоко сам уверен у ово. Равнотежу морате пратити на исти начин као и код исхране: храните не само слаткишима. Треба нам хлеб, каша, млеко. И овде иста ствар, у погледу занимања: час рачунар, час разговор, час породична игра.

Важно је разумети одлике нових технологија са којима се деца баве. Прво, у играма дете добија тренутне повратне информације и не навикава се на чињеницу да реакција на његове поступке може закаснити, одложити. Друго, физичке интеракције са „објектима“у уређајима су ограничене и искривљене. Не дају детету могућност да практично савлада законе физике и механике.

И треће, емоционални односи у рачунарским играма и друштвеним мрежама су ограничени и ограничени. Родитељи би требало да разумеју богатство стварног света, разноликост његових страна и својстава. Имајте на уму која од ових својстава не постоје у технологијама или су умањена. Када ограничите интеракцију деце са справама, онда слободно време попуните активностима у којима ће дете добити оно што му технологија не даје. Активне активности, стварне акције са предметима, емоционална комуникација са мамом и татом, стварни односи са пријатељима.

Ако са дететом делите емоције и усадите му укус за стварни свет, тада ће му, док крене у школу, ограничења справа бити добро позната. Такмичите се са справама: у пракси докажите да је стварна комуникација занимљивија од виртуелне.